АПЕЛ 243 УГЛЕДНИКА ЦРНЕ ГОРЕ ЗА ФОРМИРАЊЕ НЕЗАВИСНЕ КОМИСИЈЕ О ПОСЉЕДИЦАМА НАТО БОМБАРДОВАЊА 1999.

АПЕЛ 243 УГЛЕДНИКА ЦРНЕ ГОРЕ ЗА ФОРМИРАЊЕ НЕЗАВИСНЕ КОМИСИЈЕ О ПОСЉЕДИЦАМА НАТО БОМБАРДОВАЊА 1999.

Апел 243: Захтијевамо формирање „Независне комисије за утврђивање посљедица НАТО бомбардовања на здравље људи“

На дан 24. Марта .2019. године, укупно 243 угледна грађанина Црне Горе, међу којима Митрополит Амфилохије, владике Јоаникије, Кирило и Методије, 18 љекара, 10 универзитетских професора, 20 народних посланика, градоначелник Будве, потпредсједници Општине Херцег Нови, потпредсједник СО Беране, предсједник Удружења књижевника Црне Горе, предсједник Удружења новинара Црне Горе, предсједник Српског националног савјета, предсједник Матице Боке и тд, подржали су „Независне комисије за утврђивање посљедица НАТО бомбардовања на здравље људи“

Број 243 иницијална подржаваоца Апела симболично је детерминисан датумом почетка НАТО агресије. Након упознавања јавности са садржајем Апела, документ ће се прослиједити парламенту и Министарству здравља на даље разматрање и биће отворен да га потпишу сви заинтересовани грађани.

Апел за формирање „Независне комисије за утврђивање посљедица НАТО бомбардовања на здравље људи“

Навршава се 20 година од НАТО агресије на Србију и Црну Гору. Прве НАТО бомбе у ноћи 24. марта 1999. године лансиране су на територију Црне Горе. У Даниловграду је пала и прва жртва агресије, војник Саша Стајић. Агресија НАТО пакта представљала је прво директно кршење међународног права на територији Европе од Другог свјетског рата. Током 78 дана трајања агресије на мети НАТО авијације нашли су се школе, болнице, путнички возови и аутобуси, избјегличке колоне, мостови, пијаце, привредни објекти, Амбасада НР Кине, зграда РТС-а и многи други цивилни објекти. Око 4000 грађана СРЈ, од чега већина цивили, изгубили су своје животе.

Невине жртве НАТО агресије, а посебно 79 дјеце, међу којима су Мирослав Кнежевић, Јулијана Брудар и Оливера Максимовић страдали у Мурину, грађани Црне Горе никада не смију заборавити. Међутим, додатно забрињава то што постоји основана сумња да број страдалих није коначан и да су НАТО бомбе бачене на нашу земљу 1999. године наставиле да и даље убијају. Није никаква тајна да су испаљене авио-бомбе и крстареће ракете НАТО-а биле пуњене осиромашеним уранијумом и другим високотоксичним супстанцама, као и да су приликом бомбардовања одређених фабрика и инфраструктурних објеката ослобођене друге опасне материје. Налази еминентних стручњака упозоравају да су пројектили пуњени осиромашеним уранијумом трајно опасни по здравље људи, јер период полураспада уранијума мјери се милијардама година. Након спроведених истраживања, Холандија је због осиромашеног уранијума још 30. јуна 2000. године донијела одлуку о повлачењу својих војника са територије Косова и Метохије и наложила да се њихова заштитна одјећа одложи у складишта за радиоактивни материјал.

До забрињавајућих резултата о негативном утицају осиромашеног уранијума на здравље људи дошла је и комисија италијанског парламента, која је на ову тему саслушала више од 300 испитаника. До краја 2017. године италијанско правосуђе донијело је укупно 43 пресуде, којима се налаже исплата одштете од рака обољелим италијанским војницима, који су служили у војним мисијама на Косову и Метохији и другим територијама изложеним дејству осиромашеног уранијума. У неколико случајева одштета је исплаћена и породицама преминулих војника. Прошле године у Србији је формирана парламентарна „Комисија за истраживање последица НАТО бомбардовања“. Њен први, прелиминарни налаз објављен прошлог мјесеца, показао је да у Србији дјеца од малигних болести оболијевају више него било гдје у свијету.

Ни територија Црне Горе није била поштеђена уранијумских бомби, као ни дејстава по складиштима горива и муниције. Оно што за сада ван сваке сумње знамо, јесте да је НАТО 30. маја 1999. године на полуострву Луштица (рт Арза), локалитету на коме није било никаквих војних објеката нити распоређених јединица, дејствовао са око 90 пројектила са осиромашеним уранијумом. Измјерена радиоактивност на Луштици, непосредно након дејства НАТО авијације, била је 350 пута већа од дозвољених вриједности.

Из Института за јавно здравље недавно је саопштено да је у 2013. години највећи број новообољелих од карцинома регистрован у Будви и Тивту, градовима између којих се налази полуострво Луштица, односно Подгорици и Даниловграду, најинтензивније бомбардованим мјестима током НАТО агресије. Забрињавајућу статистику кретања обољелих од малигних болести недавно је презентовао и директор Клинике за онкологију и радиологију Клиничког центра Црне Горе проф. др Владимир Тодоровић. Водећи црногорски онколог саопштио је да је број пацијената на његовој клиници утростручен у односу на броjно стање прије девет година, а да број умрлих на годишњем новоу достиже бројку чак 1300 људи.

Имајући у виду горе наведено, ми, подржаваоци овог Апела, захтијевамо од Министарства здравља Црне Горе, Црногорског друштва за борбу против рака и Скупштине Црне Горе, хитно формирање Независне експертске комисије, која би утврдила узрочно-посљедичне везе између пораста броја обољелих од малигних болести и употребе осиромашеног уранијума и ослобађања других високотоксичних материја током НАТО агресије 1999. године.

1) др Амфилохије Радовић, Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-цриморски
2) Јоаникије Мићовић, Епископ будимљанско-никшићки
3) др Кирило Бојовић, Епископ буеносајрејски и јужно-централноамерички
4) Методије Остојић, Епископ диоклијски
5) Момир Булатовић
6) Гојко Раичевић, предсједник Мировног покрета Не у рат, не у НАТО
7) Младен Бојанић
8) Андрија Мандић, народни посланик
9) Небојша Медојевић, народни посланик
10) Милан Кнежевић, народни посланик
11) др Љиљана Ђурашковић, народни посланик
12) проф. др Бранко Радуловић, народни посланик
13) Предраг Булатовић, народни посланик
14) доц. др Бранка Бошњак, народни посланик
15) др Страхиња Булајић, народни посланик
16) Славен Радуновић, народни посланик
17) Милутин Ђукановић, народни посланик
18) др Вера Булатовић, народни посланик
19) Коча Павловић, народни посланик
20) др Будимир Алексић, народни посланик
21) Јован Јоле Вучуровић, народни посланик
22) Марина Јочић, народни посланик
23) Милун Зоговић, народни посланик
24) мр Вељко Васиљевић, народни посланик
25) доц. др Горан Радоњић, народни посланик
26) Горан Даниловић, народни посланик
27) Александар Дамјановић, народни посланик
28) Марко Бато Царевић, предсједник Општине Будва
29) Драгица Перовић, предсједник СО Котор
30) Данијела Ђуровић, потпредсједник општине Херцег Нови
31) Милош Коњевић, потпредсједник Општине Херцег Нови
32) Горан Киковић, потпредсједник СО Беране
33) Мило Божовић, менаџер Општине Будва
34) др Момчило Вуксановић, предсједник Српског националног савјета
35) Жељко Комненовић, предсједник Матице Боке
36) проф. др Божидар Бојовић, љекар
37) проф. др Томислав Томић, љекар
38) др Вук Кадић, љекар
39) др Владимир Павићевић, љекар
40) др Драгана Маловић, љекар 
41) др Данило Медин, љекар
42) др Будимир Боровинић, љекар
43) др Урош Кадић, љекар
44) др Владимир Добричанин, љекар
45) др Никола Фатић, љекар
46) др Павле Зоњић, љекар
47) др Јелена Зоњић, љекар
48) др Владимир Брајовић, љекар
49) др Владимир Вујовић, љекар
50) др Сања Меденица, љекар
51) др Божидар Вујичић, стоматолог
52) генерал-мајор Момчило Радевић
53) генерал- мајор Вукајло Чађеновић
54) вице-адмирал Радомир Грујић
55) пуковник Настадин Ивановић
56) проф. др Игор Ђуровић
57) проф. др Јелисава Калезић
58) проф. др Јелица Стојановић
59) проф. др Стеван Шћепановић
60) проф. др Марко Кнежевић
61) проф. др Владимир Божовић
62) проф. др Микоња Кнежевић
63) проф. др Драган Копривица
64) доц. др Мирјана Куљак
65) доц. др Владимир Лепосавић
66) Момчило Кривокапић, свештеник
67) Предраг Шћепановић, свештеник
68) Никола Пејовић, свештеник
69) Бранко Тапушковић, свештеник
70) Миајло Бацковић, свештеник
71) Борис Радовић, свештеник
72) Ратка Радовић, мајка шестороро дјеце
73) Данило Бећковић, режисер
74) Славиша Чуровић, глумац
75) Горан Шћекић, карикатуриста
76) Виолета Полексић, примадона опере
77) Горан Ћетковић, предсједник Удружења новинара Црне Горе
78) Бобан Нововић, новинар
79) Дражен Живковић, новинар
80) Марко Вешовић, новинар
81) Марко Милачић
82) Предра г – Баћко Милачић, новинар
83) Драгољуб Павићевић, новинар
84) Невенка Ћировић, новинар
85) Љиљана Раденовић, новинар
86) Ивана Крушчић, новинар
87) Сергеј Ћетковић, новинар
88) Миленко Јовановић, новинар
89) Мишко Ђукић, новинар
90) мр Љубица Гојковић, новинар
91) мр Драган Росандић, новинар
92) Борис Ђерковић, новинар
93) Небојша Поповић, новинар
94) Тања Ћорић, новинар
95) Тамара Ћаласан, новинар 
96) Милена Ђаконовић, новинар
97) Иван Милошевић, новинар
98) Јован Јовановић, новинар
99) Предраг Мартиновић, новинар
100) Иван Копитовић, новинар
101) Драгана Мијушковић, новинар
102) Ђорђе Грујић, новинар
103) Игор Дамјановић, новинар
104) Миличко Трифуновић, новинар
105) Владимир Павићевић, фоторепортер
106) Драган Николић, фоторепортер
107) Новица Ђурић, предсједник Удружења књижевника Црне Горе
108) Никола Маловић, књижевник
109) Ранко Јововић, књижевник
110) Будимир Дубак, књижевник
111) мр Милорад Дурутовић, књижевник
112) Веселин Ракчевић, књижевник
113) Александар Мрдак, књижевник
114) Невен Милаковић, књижевник
115) Бећир Вуковић, књижевник
116) Бранислав Оташевић, књижевник
117) Лука Вукадиновић, књижевник
118) Давид Лалић, књижевник
119) Славко Перошевић, епски пјесник
120) Предраг Живковић, социолог
121) Љубомир Радиновић, психолог
122) Саша Кустудић, политиколог и економиста
123) Миљана Дашић, политиколог
124) Мирајана Спремо–Јанчовска, политиколог 
125) Драган Бојовић, докторант филозофије
126) Огњен Јововић, филозоф
127) Стефан Ђукић, филозоф
128) Мира Поповић, филозоф
129) Ратимир Вујачић, филозоф
130) Владислав Бојовић, филозоф
131) Војин Грубач, инжењер грађевине
132) Предраг Николић, инжењер грађевине
133) Михајло Вујовић, инжењер грађевине
134) Небојша Стругар, инжењер грађевине
135) Жељко Радиновић, инжењер грађевине и саобраћаја
136) Владимир Арсић, инжењер електронике
137) Живко Крунић, инжењер електротехнике
138) Саша Ђуровић, инжењер електротехнике
139) Александар Секулић, инжењер електротехнике
140) Душан Цвијановић, инжењер електротехнике
141) Соња Матовић, инжењер за заштиту биља
142) Борис Боричић, графички дизајнер
143) Милутин Јовановић, техничар
144) Милан Мраковић, кустос
145) мр Живко Пековић, економиста
146) мр Небојша Јушковић, економиста
147) мр Веско Пејак, економиста
148) Владислав Дајковић, економиста
149) Василије Миличковић, економиста
150) Миодраг Дамјановић, економиста
151) Андрија Дамјановић, економиста
152) Милош Дамјановић, економиста
153) Бошко Вукићевић, економиста
154) Игор Чађеновић, економиста
155) Лука Радуновић, економиста
156) Вукашин Секулић, економиста
157) Кристина Рафаиловић, туризмолог
158) Данијела Џолић, туризмолог
159) Жељко Томашевић, адвокат
160) Никола Балтић, адвокат
161) Ратко Вукчевић, адвокат
162) Марко Пекић, адвокат
163) Сергеј Лекић, правник
164) Ђорђије Маловић, правник
165) Нино Калуђеровић, правник
166) Предраг Вујадиновић, правник
167) Вук Вујовић, правник
168) Иван Булатовић, правник 
169) Марко Ковачевић, правник
170) Мићун Милатовић, правник
171) Никола Јовановић, правник 
172) Јасмина Ђукић, правник
173) Радош Раденовић, правник
174) Павле Божовић, правник
175) Марија Вујовић, правник
176) Вељко Вујовић, правник
177) Мирко Крстовић, правник
178) Вук Новосел, правник
179) Јелена Кљајевић, правник
180) Маја Вукићевић, правник
181) мр Дарко Папић, професор руског језика и књижевности
182) Вања Поповић, професор руског језика и књижевности
183) Николај Кнежевић, професор француског језика и књижевности
184) Славица Илинчић, професор српског језика и књижевности
185) Драгиша Ивановић, професор српског језика и књижевности 
186) Драгољуб Пајовић, професор српског језика и књижевности 
187) Марија Миличковић, професор српског језика и књижевности 
188) Јасна Ивановић, професор српског језика и књижевности 
189) Бојана Пејовић, професор српског језика и књижевности 
190) Александрина Вујачић, професор информатике
191) Влајко Јањић, професор
192) Зоран Лакушић, професор
193) Марина Стаматовић, професор
194) Роберто Головић, морнарички официр
195) Милован Чогурић, секретар Минстарства одбране СРЈ – 1999.
196) Зоран Дамјановић, официр ВЈ
197) Саша Јушковић, официр ВЈ
198) Бранко Ковачевић, капетан дуге пловидбе
199) Зоран Срдановић, официр трговачке морнарице
200) Игор Сошић, официр трговачке морнарице
201) др Вукић Илинчић, историчар
202) Слободан Савовић, професор историје и географије
203) Томаш Дамјановић, професор историје
204) Спасоје Томић, историчар
205) Владимир Соковић, историчар
206) Зоран Савић, историчар
207) Дарко Смоловић, професор географије
208) Андрија Прлаиновић, врхунски спортиста
209) Ратко Драшковић, врхунски спортиста
210) Милош Печурица, шаховски фидемајстор
211) Младен Љиљанић, кошаркашки тренер
212) Бацко Бацковић, кошаркашки тренер
213) Стефан Грломан, предузетник
214) Здравко Нишавић, предузетник
215) Александар Дожић, предузетник
216) Дејан Кандић, предузетник
217) Предраг Раичевић, предузетник
218) Владо Бргуљан, предузетник
219) Бојан Булатовић, грађански активиста
220) Влатко Кадић, грађански активиста
221) Мирсад Кургаш, грађански активиста
222) Милијана Ераковић, грађански активиста
223) Александар Дамјановић, грађански активиста
224) Драгоје Влаховић, грађански активиста
225) Душко Конте Ивановић, грађански активиста
226) Бобан Вешковић, грађански активиста
227) Драгутин Кликовац, пензионер
228) Meлентије Чађеновић, пензионер
229) Вучета Мијовић, пензионер
230) Ђурђина Турковић, студент
231) Тијана Јањевић, студент 
232) Светлана Томић, студент
233) Јелена Пековић, студент
234) Предраг Вишњић, стув дент
235) Борис Вујовић, студент
236) Максим Вучинић, студент
237) Марко Баровић, студент
238) Борис Вукотић, студент
239) Дражен Булатовић, студент
240) Марко Секулић, студент
241) Лука Мартиновић, студент
242) Лука Павићевић, студент
243) Аљоша Туровић, студент